Даровита деца не морају бити – и врло често и нису – успешна у академском смислу. На основу теоријског холистичког модела Бетса и Најхартова даровита деца школског узраста разврстана су у 6 категорија с обзиром на њихове емоционалне, когнитивне, социјалне и физичке карактереистике:
УСПЕШНО ДАРОВИТО ДЕТЕ је оно “добро прилагођено дете” које постиже импресивне резултате на тестовима, испуњава очекивања наставника и родитеља и социјално е укључено. Међутим, слика о себи и мотивација ове деце почивају претежно на спољашњем признању ауторитета те овај профил детета временом може да губи мотивацију и подбацује.
САМОСТАЛНО ДАРОВИТО ДЕТЕ, за разлику од “Успешног”је истински независно, потакнуто унутрашњом мотивацијом и идејом о сопственом циљу, спремно на ризике и повремене неуспехе. Оно успева углавном да оствари висока школска постигнућа али и сам систем “ставља” успешно у службу сопствених потреба.
Само ова 2 од постојећих 6 профила постижу запажена академска постигнућа (иако се њихови селф-концепти разликују). Наредна 4 профила даровите деце су подбацивачи – у смислу формалног академског постигнућа – а томе доприноси констелација њихових особина и црта личности:
ПРИКРИВЕНА ДАРОВИТА ДЕЦА потискују своје способности како би била прихваћена у вршњачкој групи. Ова деца су по правилу анксиозна јер се одричу значајног дела себе и своје аутентичности зарад социјалне прихваћености и адаптираности.
ДАРОВИТИ ОТПАДНИЦИ су вечити бунтовници који властиту огорченост и бес поспољавају – усмеравају ка систему и ауторитетима – или аутодеструктивно усмеравају ка себи. Обично имају интересовања која нису у вези са редовним школским програмом али немају адекватну подршку у том смислу.
ДВОСТРУКО ЕТИКЕТИРАНО ДЕТЕ је дете које – поред даровитости – има и неки изражен физички или емоционални недостатак те је често преплављено осећањем беспомоћности и обесхрабрености које се споља може пројавити кроз тврдоглавост, импулсивност и нестрпљивост, потцењивање задатка.
Препознавање типа даровитог детета може да буде значајан путоказ у примарном превентивном, саветодавном раду и креирању стимулативних програма подршке даровитој деци.
(подаци преузети из књиге “Даровитост и подбацивање” Ане Алтарас)