Који су то кључни фактори успешног (почетног) читања и како нам они могу послужити као путокази у практичном приступу почетној читалачкој обуци?
- БРЗО ИМЕНОВАЊЕ СЛОВА – за успешно почетно читање неопходно је да везе глас-слово буду аутоматизоване и путеви који их повезују добро трасирани. Тиме ће време призивања ове везе из меморије, током читања речи, бити скраћено, а синтеза у реч олакшана. Свака лабава веза глас-слово отежава читање на нивоу речи и повећава број грешака у именовању слова,а тиме смањује вероватноћу тачног ишчитавања речи
- РАЗВИЈЕНА СВЕСТ О ГЛАСОВНОЈ СТРУКТУРИ РЕЧИ (ФОНЕМСКА СВЕСТ) – дете које има развијену анализу и синтезу речи имаће успешнији читалачки старт. Оно што је, у вези са овим, била погрешна поставка јесте чекање да се ФС развије, сазри. Заправо, ФС се и развија управо стимулацијом ито укључивањем визуелног канала тј. учењем графичких репрезената гласа – слова. Новија истраживања указују на овај заокрет те све више земаља почиње да заступа тезу о раној стимулацији словима и почетном читању
- ЕФИКАСНА РАДНА МЕМОРИЈА – оперативни систем који подразумева привремено задржавање информација којима се “оперише” укључује и аспекте пажње као и учешће више канала – визуелног и аудитивног најчешће. Управо процес читања подразумева ангажовање радне меморије – паралелну обраду слова декодирањем али и њихово упоредно придруживање гласовима који су анализом разложени као и функционалну пажњу. Деца која имају функционални дефицит радне меморије отежано и успорено ће градити и утврђивати везе глас-слово, упамћивање и призивање из меморије ће такође тиме бити отежано. Оно што охрабрујуће звучи јесу налази који указују на то да се адекватном стимулацијом може поспешити и ефикасност радне меморије
- БОГАТ МЕНТАЛНИ ЛЕКСИКОН – деца која располажу са већим фондом речи, којима је редовно читано од раног узраста лакше ће ишчитавати целу реч у тексту, појмити њено значење те успешније читати на нивоу реченице и разумевања прочитаног
- ЧИТАЊЕ МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ ИЛИ ПСЕУДОРЕЧИ (РЕЧИ БЕЗ ЗНАЧЕЊА) – добре од лоших читача открићемо тек уколико им дамо да читају непознати текст или псеудоречи и реченице. Док је текст засићен речима које се често употребљавају – разлика у читалачким способностима није уочљива.
- УСПЕШНО ЧИТАЊЕ НА НИВОУ РЕЧИ – нема добрих читача на нивоу реченице и текста без вештог читања на нивоу речи. Дакле, базични старт који подразумева аутоматизоване везе глас-слово обећава успешно читање речи…а тиме и реченица
Ова сазнања о факторима успешног читалачког старта имају значајне импликације на праксу и програме почетне обуке. Једна од битних импликација односи се на :
УВРЕМЕЊЕНИ ПОЧЕТАК – са почетном обуком слова не треба чекати, како се некада мислило, 6.годину. Деца већ са 4 године разумеју свет симбола, то показују цртежима, учењем различитих симбола (знакови аутомобила и сл.) – управо од 4. до 5. године деца су фасцинирана светом симбола. Тада су пријемчива за кодирање, тада су мотивисана. Од 6. год. већ креће друга фасцинација – узрочношћу и природним појавама. Мотивација за слова већ је опала. Децу учимо тада “на силу” – иако она нису мотивисана.
Са уласком у школу имплицитно се подразумева да деца већ успешно читају на стартном нивоу – бар су школски захтеви тако постављени. Системско увежбавање самог читања није предвиђено програмом већ је акценат на градиву. Деца која нису развила симфоничан читалачки старт – без интервенције реедукативног карактера тешко да ће надокнадити пропуштено. Тиме ће и вештине учења и усвајање школских и знања уопште бити отежани.
Стога је успешан читалачки старт кључна “карика која недостаје” нашем предшколском и школском систему будући да у њему нема места системском и посвећеном развијању и унапређењу почетних читалачких корака.
—
Аутор слике: Шенон Бејли
